Историјат

Уметничка школа у Нишу основана је 25. августа давне 1948. године под именом Школа за примењену уметност. Рад је започела 1. октобра исте године одељењем од 22 ученика, у просторији Учитељског дома и двема учионицама Женске гимназије. Директор у првих месец дана, професор Раденко Мишевић из Београда, спавао је на катедри у недостатку смештаја, а трећи директор Љубомир Вернер, сликар сценограф, предлагао је чак да се школа због недостатка одговарајућих услова премести у Нови Сад, до чега, на срећу, није дошло. Настава је тада трајала пет година. Ученици су се после једногодишњег општег усмерења опредељивали за декоративно вајарство или сликарство. Касније су отворени одсеци за позоришно сликарство, графику и текстил. Оснивање школе је представљало праву прекретницу у области уметничке делатности у Нишу. Школа је окупила више академски школованих сликара и вајара, који су подстакли, оживели и унапредили ликовни живот града. Међу првим наставницима школе били су: Мирољуб Алексић, Љиљана Поповић, Александар Шакић, Чедомир Крстић, Божа Илић и други. Већ 1948. године је формирано Друштво ликовних уметника Ниша које од тада непрекидно ради. Друштво ликовних уметника, чији су претежни део чинили наставници школе, и Културно-просветна заједница општине 1964. године оживљавају рад Ликовне колоније у Сићеву. Тиме је настављен рад прве српске колоније коју је 1905. године основала велика сликарка Надежда Петровић. Галерија савремене ликовне уметности у Нишу, која је главни носилац културног живота града данас, настала је захваљујући ангажовању наставника Уметничке школе. Фебруара 1992. године у школи је покренута иницијатива за оснивање Академије ликовних уметности у Нишу, а десет година касније, 3. октобра 2002, Факултет уметности у Нишу је и основан. Залагањем професора школе 1994. године оформљена је уметничка асоцијација – Нишки графички круг. Она је окупила велики број нишких графичара и остварила неколико запажених изложби у земљи и иностранству.