Медијска писменост је способност да се идентификују различите врсте медија и разумеју поруке које се шаљу. Данас више него икада пре свима који конзумирају медијске садржаје, а пре свега младима, потребна је додатна подршка и едукација како би се ти садржаји критички сагледали и вредновали. У наставку овог текста налазе се кључне дефиниције и савети за препознавање различитих медијских манипулација које могу штетно утицати све који те информације примају.

Масовни медији означавају технологију која је намијењена масовној публици. То је примарно средство комуникације које се користи за досезање велике вец́ине шире јавности. Најчешц́е платформе за масовне медије су новине, часописи, радио, телевизија и Интернет.

Лажне вести су лажне или обмањујуц́е информације представљене као вести. Често имају за циљ нарушавање угледа неке особе или правног лица или зараду од прихода од оглашавања.
Манипулација чињеницама је медијски чланак који садржи информације засноване на чињеници, али их тумачи на погрешан начин или користи само чињенице које се залажу у корист једне стране.

Дезинформације су врста медијске манипулације која се заснива на чињеницама, али их погрешно представља, тј. садржи „мешавину“ чињеница и нетачних информација или полуистина. Дезинформације се могу сматрати блажим обликом лажних вести, а у неким случајевима су резултат нетачног или непотпуног извештавања.

Пристрасно извештавање значи да ти медијски садржаји имају основну намеру представити одређену особу, групу или институцију у позитивном или негативном светлу. По правилу, такви извештаји фаворизују чињенице, ставове и закључке који одговарају одређеном наративу, а истовремено занемарују или искривљују све што се у њу не уклапа. Такви медијски садржаји могу, али и не морају бити нетачни, али по правилу не приказују целу слику и све стране приче које преносе.

Скривено рекламирање је промотивни садржај који се налази у уредничком делу медија, уместо на месту предвиђеном за оглашавање, и представља се као дело новинара, а не ПР услуге клијента који се оглашава. Ако се огласна порука појави у уређивачком делу медија, она се представља као неутрална информација и потенцијално може имати вец́и утицај на читаоце, јер делује као објективна процена квалитета, корисности или значаја онога што се рекламира.

Непроверене информације су, укратко, спекулације, гласине и друге непотврђене тврдње које се представљају као чињенице. Посебно су проблематичне информације које нису само непроверене, вец́ нема начина да се оне провере. Такав пример налазимо у вестима на основу „анонимних извора“, за које нису пружени додатни докази.

Пропаганда је информација пристрасне или обмањујуц́е природе која се користи за промовисање политичког циља или гледишта.

Цензура је потискивање или забрана било којих делова књига, филмова, вести итд. који се сматрају непристојним, политички неприхватљивим или представљају претњу безбедности.