Међународни дан матерњег језика обележава се сваке године 21. фебруара широм света. Прокламован је у знак сећања на студенте који су 21. фебруара 1952. убијени у Даки, у Источном Пакистану, данашњем Бангладешу, због протеста јер њихов матерњи језик није проглашен за званични. Чланице организације УН за образовање, науку и културу (УНЕСКО) обележавају овај дан како би указале на значај поштовања основног људског права, а то је оно које нам обезбеђује да можемо у свим приликама да се користимо својим матерњим језиком.

Овај дан je у знаку љубави према матерњем језику, али и језичким и културним различитостима, како би се подстакла вишејезичност као део општег и личног културног блага. Писменост се најпре одређује као способност читања и писања. Изучавање матерњег, али и других језика, од велике је важности у најранијем животном раздобљу, када је њихово савладавање најприродније и најлакше. У том процесу – подизању језичке културе и писмености – школа има значајну улогу. За добро познавање матерњег језика важно је и читање, и то већ од најмлађег узраста. Ко није стекао навику да чита књиге, остаје ускраћен за дивна искуства и осиромашен духом.