Уметничка школа Ниш учествује у пројекту BALKAN DIRECTION, у организацији Националне средње школе за примењену уметност „Свети Лука“ из Софије.
BALKAN DIRECTION је пројекат који је иницирала Национална средња школа примењених уметности ,,Свети Лука“ из Софије. Организатори напомињу да је пројекат посвећен успешном бугарском председавању Саветoм Европске уније и европској перспективи Западног Балкана као гаранцијa безбедности и стабилности у региону. Циљ пројекта је повезивање школа истих образовних делатности, како би се представиле, упознале и размениле искуства, али и успоставиле сарадњу. Уметничка школа Ниш је прва школа која је добила прилику да се представи изложбом отвореном у четвртак 27. фебруара у галерији школе „Свети Лука“ у Софији, која ће моћи да се погледа до 23. марта 2020. године. Изложбу је отворила директорка софијске школе Лилиа Балева, која је представила пројекат. У име Уметничке школе Ниш присутне су поздравиле Невена Стефановић, наставник групе предмета на сликарском одсеку, и ученице Александра Милутиновић и Катарина Милосављевић, матуранти на сликарском одсеку. Отварању изложбе присуствао је и доц. др Жељко М. Јовић, амбасадор Републике Србије у Бугарској. Отварање изложбе привукло је пажњу бројним поштоваоцима уметности и представницима медија, а међу њима издвајамо госпођу Ралицу Бизантинову испред Министарства културе Републике Бугарске, која је према нашој школи изразила одушевљење и жељу за будућом сарадњом.
Представљени су радови из богатог школског депоа, а мултимедијална поставка укључује матурске радове и школске задатке сва четири образовна профила: ликовни техничар, техничар дизајна графике, техничар дизајна текстила и техничар дизајна ентеријера и индустријских производа. На изложби се могу видети цртежи, ликовна графика, ангажовани плакати, нацрти костима и одеће, дизајнерска просторна решења и видео-радови. Представљени радови су школски и матурски задаци некадашњих ученика Уметничке школе у Нишу, садашњих студената и младих професионалаца. Уметничка школа више од седамдесет година у континуитету образује, васпитава и уметнички обликује младе таленте.
Поред директорки двеју школа Ане Николић и Лилие Балеве, у организацији овог пројекта велику улогу имале су Ивана Савић и Ралица Карапантева. Домаћини су наставницима и ученицама Уметничке школе представили школу импозантне величине и техничких и просторних могућности, што је прва разлика између двеју школа, с обзиром на то да Уметничка школа у Нишу своју делатност обавља у скромнијим просторним и техничким условима. Друга разлика тиче се школског програма: бугарски национални школски програм и план предвиђа средњошколско образовање од пет година, односно до дванаестог разреда, што би наше матуранте сврстало у једанаести разред. Изузев наведених разлика, стиче се утисак да обе школе делују у складу са потребама индустрије и друштва и да иду у корак са светским тенденцијама у уметности и дизајну, чему сведоче многобројне награде које су пристигле у Уметничку школу.
Уметничкој школи учињена је велика част да се прва представи и упозна са школом домаћином, која ће у наредном периоду исту прилику пружити и школама из Румуније, Северне Македоније, Грчке и Турске. Ученице и наставница вратиле су се с путовања препуне утисака и веома су захвалне, јер су добиле прилику да се упознају са блиском школом и да у Бугарској представе Уметничку школу из Ниша. Александра Милутиновић и Катарина Милосављевић, матуранти са сликарског одсека, одушевљене су ентеријером школе у Софији, као и чињеницом да у склопу школе постоји галерија. По први пут су се сусреле са дизајном играчака и сувенира, дрворезом и обрадом метала. Истичу да су на изложби посебну пажњу изазвали наши радови са текстила и ликовне графике, чиме се и остварује смисао ове изложбе – упознајући различитости, постајемо потпунији.
Размена попут ове даје могућност проширивања видика, стицања нових вештина и личног развоја. Уз све језичке, географске и националне сличности, Уметничка школа из Ниша и Национална средња школа за примењену уметност „Свети Лука“ из Софије пронашле су заједничко интересовање и комуницирале су, пре свега, језиком уметности.